Robinzon Kruso

Robinzon Kruso
Daniel Defo

O piscu-Danijel Defo(engl. Daniel Defoe 1659.—1731.)je engleski pisac,novinar i pamfletista. Rođen je kao Danijel Fo,sin londonskog mesara Džejmsa Foa,ali je kasnije svom prezimenu dodao „de-",kako bi zvučalo otmenije.Potekao je iz svešteničke porodice.Školovao se u takozvanoj Akademiji za otpadnike od Anglikanske crkve u Newington Green-u.Tamo je dobio praktično obrazovanje,učeći istoriju,geografiju,političke nauke,žive strane jezike i latinski jezik.Godine 1707.bavio se špijunskim poslom u korist engleske vlade u vreme kada se razmišljalo o stvaranju unije sa Škotskom.
Najpoznatiji Defoov roman je Robinzon Kruso (1719).To je priča o brodolomniku koji dospeva na pusto ostrvo i u borbi za opstanak doživljava mnoge avanture.Pretpostavlja se da je roman inspirisan doživljajima škotskog mornara Aleksandra Selkirka(engl. Alexander Selkirk),koji je nakon brodoloma nekoliko godina živeo na jednom pacifičkom ostrvu. Postoje još dve knjige o Robinzonu,ali one nikada nisu dostigle slavu prve knjige i bile su napisane iz čisto komercijalnih razloga.Defoovi poznatiji romani su i Kapetan Singlton(engl. Captain Singleton),objavljen 1720.te Mol Flanders(engl. Moll Flanders)iz 1722.

Tema- Priča o brodolomniku koji dospeva na pusto ostrvo i u borbi za opstanak doživljava mnoge avanture.

Likovi-Glavni likovi:Robinzon Kruso.

Sporedni likovi:Petko,Petkov otac,kapetan,Španac. 

Mjesto radnje-Nenaseljen otok.

Vrijeme radnje-Nekoliko godina.
Kratak sadržaj-Nakon bijega od kuće Robinzon Cruso doživljava brodolom.Poslije naporna plivanja stigao je na pusti otok.S nasukanog broda uspio je spasiti hranu,piće,oružje,alat itd.Kada je spašavanje stvari s broda bilo gotovo,počeo je s gradnjom nastambe.Kada je uredio nastambu,pošao je u lov u kojem je ubio jednu kozu.Plašeći se da se ne izgubi u vremenu Robinzon Cruso napravio je kalendar.Iako nezadovoljan svojom situacijom,uvijek je nalazio izlaze i rješenja.Pošto je imao tintu i papir pisao je događaje na otoku.Istraživajući otok doživljavao je i razna zadovoljstva.Jedno takvo zadovoljstvo bilo je kada je u šumi pronašao razne vrste voća.U toj šumi je sagradio ljetnikovac.Pošto nije mogao živjeti od mesa i voća,počeo se baviti zemljoradnjom.Da bi odložio svoje prve plodove čak je počeo praviti košare od pruća.Zbog svoje znatiželje čak je obišao i drugu stranu otoka.Uživao je upoznavajući razne vrste ptica. Pošto je u trenucima bolesti počeo moliti, to je obično činio na svoje godišnjice boravka na otoku.Robinzon je uspio sebi napraviti i posuđe.Velika želja za povratkom kući navela ga je na izgradnju čamca.Poslije dugotrajna i naporna rada,shvatio je da je pogriješio. Čamac je bio jako velik,te ga nije mogao dogurati do vode.Drugi pokušaj je bio uspješniji.Kada se sa novim čamcem uputio ka pučini, pojavila se struja zbog koje se Robinzon ponovo vratio na otok.Odlučio je uzgajati koze radi mlijeka.Najveći strah na otoku doživio je kada je ugledao stopu u pijesku. Mislio je da je okružen ljudožderima i u njega se uvukao veliki strah.Kada je skupio snagu i ponovno izišao,naišao je na nešto strašno.Na obali je vidio ljudske lubanje i kosti.Pošto je strah sve više rastao,bio je sretan kad je pronašao spilju u kojoj se mogao sakriti.Jednog dana Robinzon je ugledao ljudoždere na obali.Iz zaklona je promatrao njihovo ponašanje.Pojedine su klali,pržili meso i jeli.Veliku nadu je imao kada je ugledao brod na pučini.Nadu je izgubio kada je svojim čamcem doplovio do broda. Brod nije bio usidren već nasukan.Posada broda ili je bila mrtva ili je već napustila brod.Jedne noći Robinson je usnuo neobičan san.Taj san mu se ostvario.Spasio je jednog ljudoždera,koji mu je kasnije postao dobar prijatelj.Iako se Robinson u početku pribojavao,odlučio je preodgojiti ljudoždera Petka.Poslije mnogo muke njih dvojica sporazumijevali su se govorom, a i odvikao ga je od ljudskog mesa.Petko je pomagao Robinsonu u svakodnevnim poslovima.Pošto se Petko dobro razumio u drvo,njih dvojica zajedno su napravili čamac.Petko je pomagao Robinsonu u bitkama sa divljacima i gusarima.Najvažnija njihova bitka bila je bitka za brod s kojim su njih dvojica napustili otok.

Poruka-Nikad se ne predati,ni u najtežim trenucima.